ИЗГУБЉЕНИ РАЈ

И ПОТРАГА ЗА ЊИМ

Аутор: Petar Ristanovic Page 1 of 2

Што се грбо роди…

Што се грбо роди, време не исправи. Ова реченица Валтазара Богишића од првог дана је савршено описивала сада већ пропалу коалицију Самоопредељења (Vetëvendosje – VV) и Демократске лиге Косова (Lidhja Demokratike e Kosovës – LDK).

опширније…

Први велики косовски „случај“ – убиство Данила Милинчића 1982. године

Развој косовског питања након демонстрација Албанаца на Косову 1981. текао је од случаја до случаја. Они најзначајнији обележили су по једну етапу косовске кризе. Први велики косовски случај је било убиство Данила Милинчића 1982. године.

опширније…

Лице и наличје мита о националној борби Албанаца – случај Тахира Мехe

„За Албана Меху предстојећа утакмица је много више од фудбалског меча. За њега је то историјска мисија.“

Овим речима је албански портал „Illyriapress“ најавио фудбалску утакмицу између репрезентација Албаније и Србије, у октобру 2014. године. Везни фудбалер немачког Падерборна је обећао гол, што је требало да буде својеврсна освета Србима за смрт његовог даљег рођака и албанског националног хероја, Тахира Мехе, 33 године раније. Ко је човек пред чијим гробом су клечали Рамуш Харадинај, Хашим Тачи и Кадри Весељи, о коме се певају песме, снимају документарни филмови и који има практично митски статус међу Албанцима са Косова данас?

опширније…

Корени идеологије Аљбина Куртија

Будући председник владе Косова, Аљбин Курти, у интервјуу који је 13. децембра дао Дојче Велеу још једном је поновио да је његов дугорочни циљ уједињење Косова и Албаније. Залагање лидера покрета Самоопредељење за стварање Велике Албаније је добро познато. Међутим, изостало је објашњење како је дошло до тога да политичар најмлађе генерације, чија је победа од многих дочекана са симпатијама и опрезним оптимизмом, заговара ставове који се, макар на речима, данас сматрају за крајње ретроградне.

опширније…

Демонстрације Албанаца на Косову 1981 (III)

Скоро четрдесет година након демонстрација Албанаца у покрајини Косово 1981. године, у наратив о овим догађајима са далекосежним последицама уткане су бојне заблуде. Претходна два текста су показала да су демонстрације букнуле захваљујући дуго таложеном незадовољству социјалном ситуацијом, али да њихово избијање није било спонтано, већ подстакнуто планираним инцидентима, и да су захтеви демонстраната брзо са социјалних тема прешли на оне са националном тематиком. Такође, показано је да се не може говорити о „студентским“ демонстрацијама, већ да су у њима учествовали Албанци из свих социјалних слојева. Тема овог текста је трећа велика заблуда која је већ одавно постала опште место у литератури о косовском питању: тврдња о стотинама, па чак и хиљаду мртвих демонстраната.

опширније…

Page 1 of 2

© Петар Ристановић 2020