Одговор на текст Агона Малићија Зашто је термин „Косово и Метохија“ увредљив.
Аутор: Petar Ristanovic Page 2 of 3
Од како је у септембру 2018. године Аљбин Курти на свом Твитер профилу почео да пише објаве на енглеском упадљиво користи реч „Косова“, уместо на енглеском уобичајеног „Косово“. Пример лидера Самоопредељења следе и други чланови покрета, како би нагласили свој патриотизам и албански идентитет територије. Инсистирање на албанској варијанти имена је ништа друго до нова етапа у сукобу Албанаца и Срба око територије који се већ више од пола века води и на пољу семантике.
У Политици од 4. маја 1985. године читаоци су обавештени да су 1. маја, у селу Горњи Ливоч крај Гњилана, два неидентификована лица над Ђорђем Мартиновићем (56), радником Дома ЈНА у Гњилану, „починила прави масакр.“ Наведено је да је Ђорђе нападнут док је сејао пасуљ. Везан је и потом су му нападачи „набили коцем сломљену флашу у тело (кроз чмар).“ Текст је завршен информацијом да су починиоци непознати, али да се у последње време неколико лица распитивало да купи њиву на којој се све догодило. Тих десетак редова новинског текста покренуло је догађаје са далекосежним последицама, након којих Срби и Албанци више никад нису веровали у исту истину.
Што се грбо роди, време не исправи. Ова реченица Валтазара Богишића од првог дана је савршено описивала сада већ пропалу коалицију Самоопредељења (Vetëvendosje – VV) и Демократске лиге Косова (Lidhja Demokratike e Kosovës – LDK).
Развој косовског питања након демонстрација Албанаца на Косову 1981. текао је од случаја до случаја. Они најзначајнији обележили су по једну етапу косовске кризе. Први велики косовски случај је било убиство Данила Милинчића 1982. године.
