IZGUBLJENI RAJ

„Za Albana Mehu predstojeća utakmica je mnogo više od fudbalskog meča. Za njega je to istorijska misija.“

Ovim rečima je albanski portal „Illyriapress“ najavio fudbalsku utakmicu između reprezentacija Albanije i Srbije, u oktobru 2014. godine. Vezni fudbaler nemačkog Paderborna je obećao gol, što je trebalo da bude svojevrsna osveta Srbima za smrt njegovog daljeg rođaka i albanskog nacionalnog heroja, Tahira Mehe, 33 godine ranije. Ko je čovek pred čijim grobom su klečali Ramuš Haradinaj, Hašim Tači i Kadri Veselji, o kome se pevaju pesme, snimaju dokumentarni filmovi i koji ima praktično mitski status među Albancima sa Kosova danas?

read more…

Budući predsednik vlade Кosova, Aljbin Кurti, u intervjuu koji je 13. decembra dao Dojče Veleu još jednom je ponovio da je njegov dugoročni cilj ujedinjenje Кosova i Albanije. Zalaganje lidera pokreta Samoopredeljenje za stvaranje Velike Albanije je dobro poznato. Međutim, izostalo je objašnjenje kako je došlo do toga da političar najmlađe generacije, čija je pobeda od mnogih dočakana sa simpatijama i opreznim optimizmom, zagovara stavove koji se, makar na rečima, danas na Zapadu smatraju za krajnje retrogradne.

read more…

Skoro četrdeset godina nakon demonstracija Albanaca u pokrajini Кosovo, u proleće 1981. godine, u narativ o ovim događajima sa dalekosežnim posledicama utkane su bojne zablude. Prethodna dva teksta su pokazala da su demonstracije buknule zahvaljujući dugo taloženom nezadovoljstvu socijalnom situacijom, ali da njihovo izbijanje nije bilo spontano, već podstaknuto planiranim incidentima, i da su zahtevi demonstranata brzo sa socijalnih tema prešli na one sa nacionalnom tematikom. Takođe, pokazano je da se ne može govoriti o „studentskim“ demonstracijama, već da su u njima učestvovali Albanci iz svih socijalnih slojeva. Tema ovog teksta je treća velika zabluda koja je već odavno postala opšte mesto u literaturi o kosovskom pitanju: tvrdnja o stotinama, pa čak i hiljadu mrtvih demonstranata.

read more…

U prethodnom tekstu je pokazano da su demonstracije Albanaca na Кosovu 1981. imale znatno kompleksnije uzroke od običnog studentskog nezadovoljstva, kako se u najvećem delu literature navodi. Postepena eskalacija nemira, od podstaknutih, ali ipak čisto studentskih demonstracija 11. marta, pa do (ponovo insceniranih) demonstracija 26. marta, dovela je do promene parola demonstranata, od onih sa socijalnih zahtevima ka onim sa nacionalnom tematikom. Cilj ovog teksta je da rasvetli tok demonstracija i odgovori na pitanje: da li su one zaista sve vreme ostale dominantno studentske?

read more…

„Na neki način, rak koji je ubio Jugoslaviju pojavio se na Кosovu.“

Ove reči Tima Džude sumiraju dominantni stav u delima akademskih autora, publicista i drugih tkz. „eksperata za Balkan“, kojima i Džuda pripada, da je raspad Jugoslavije otpočeo na Кosovu. Tvrdnja nije slučajna, i razjašnjenje motiva koji su se iza nje krili zaslužuje poseban tekst. Podjedanko je, međutim, značajno i rasvetliti događaj za koji se tvrdi da je najavio krah Jugoslavije – demonstracije Albanaca na Кosovu u proleće 1981. godine.

read more…