IZGUBLJENI RAJ

I POTRAGA ZA NJIM

Što se grbo rodi…

Što se grbo rodi, vreme ne ispravi. Ova rečenica Valtazara Bogišića od prvog dana je savršeno opisivala sada već propalu koaliciju Samoopredeljenja (Vetëvendosje – VV) i Demokratske lige Кosova (Lidhja Demokratike e Кosovës – LDК).

read more…

Prvi veliki kosovski „slučaj“ – ubistvo Danila Milinčića 1982. godine

Razvoj kosovskog pitanja nakon demonstracija Albanaca na Kosovu 1981. tekao je od slučaja do slučaja. Oni najznačajniji obeležili su po jednu etapu kosovske krize. Prvi veliki kosovski slučaj je bilo ubistvo Danila Milinčića 1982. godine.

read more…

Lice i naličje mita o nacionalnoj borbi Albanaca – slučaj Tahira Mehe

„Za Albana Mehu predstojeća utakmica je mnogo više od fudbalskog meča. Za njega je to istorijska misija.“

Ovim rečima je albanski portal „Illyriapress“ najavio fudbalsku utakmicu između reprezentacija Albanije i Srbije, u oktobru 2014. godine. Vezni fudbaler nemačkog Paderborna je obećao gol, što je trebalo da bude svojevrsna osveta Srbima za smrt njegovog daljeg rođaka i albanskog nacionalnog heroja, Tahira Mehe, 33 godine ranije. Ko je čovek pred čijim grobom su klečali Ramuš Haradinaj, Hašim Tači i Kadri Veselji, o kome se pevaju pesme, snimaju dokumentarni filmovi i koji ima praktično mitski status među Albancima sa Kosova danas?

read more…

Кoreni ideologije Aljbina Кurtija

Budući predsednik vlade Кosova, Aljbin Кurti, u intervjuu koji je 13. decembra dao Dojče Veleu još jednom je ponovio da je njegov dugoročni cilj ujedinjenje Кosova i Albanije. Zalaganje lidera pokreta Samoopredeljenje za stvaranje Velike Albanije je dobro poznato. Međutim, izostalo je objašnjenje kako je došlo do toga da političar najmlađe generacije, čija je pobeda od mnogih dočakana sa simpatijama i opreznim optimizmom, zagovara stavove koji se, makar na rečima, danas na Zapadu smatraju za krajnje retrogradne.

read more…

Demonstracije Albanaca na Kosovu 1981. godine (III)

Skoro četrdeset godina nakon demonstracija Albanaca u pokrajini Кosovo, u proleće 1981. godine, u narativ o ovim događajima sa dalekosežnim posledicama utkane su bojne zablude. Prethodna dva teksta su pokazala da su demonstracije buknule zahvaljujući dugo taloženom nezadovoljstvu socijalnom situacijom, ali da njihovo izbijanje nije bilo spontano, već podstaknuto planiranim incidentima, i da su zahtevi demonstranata brzo sa socijalnih tema prešli na one sa nacionalnom tematikom. Takođe, pokazano je da se ne može govoriti o „studentskim“ demonstracijama, već da su u njima učestvovali Albanci iz svih socijalnih slojeva. Tema ovog teksta je treća velika zabluda koja je već odavno postala opšte mesto u literaturi o kosovskom pitanju: tvrdnja o stotinama, pa čak i hiljadu mrtvih demonstranata.

read more…

Page 1 of 2

© Петар Ристановић 2020

Copy link
Powered by Social Snap