U analizama opasnosti koja je Jugoslaviji pretila od strane pripadnika ekstremnih emigrantskih grupa jugoslovenske službe bezbednosti su albansku emigraciju dugo stavljale na četvrto mesto. Sve do početka osamdesetih daleko više pažnje je usmeravano na hrvatsku, srpsku i informbirovsku „šestu kolonu“.
Premijer Kosova, Aljbin Kurti, početkom juna pozvao je da se „otvori državna arhiva Srbije“, tvrdeći da će dokumenti pokazati da zločine prema Albancima na Kosovu nisu činili pojedinci već da je to bila organizovana akcija države Srbije. Poziv je nastavak propagandne kampanje povedene iz Prištine sa ciljem da se „dokaže“ da je država Srbija počinila genocid nad Albancima na Kosovu.
Smrt Đorđa Balaševića rastužila je mnoge na prostoru koji se danas eufemistički naziva „region“. Dok su na društvenim mrežama deljene Đoletove pesme i evocirane uspomene na bezbrižne srednjoškolske i studentske dane, tokom kojih se svako bar nekad pronašao u Balaševićevim stihovima, po već dobro uhodanoj praksi javila se prepoznatljiva grupa poznata pod takođe eufemističkim imenom – regionalni dušebrižnici.
Dugo najavljivana optužnica protiv nekadašnjeg vođe OVK, Hašima Tačija, konačno je podignuta. Zajedno sa njim pred Specijalnim sudom u Hagu su optuženi Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi, po šest tačaka za zločine protiv čovečnosti i po četiri tačke za ratne zločine.
Takozvani (reč koju ću u tekstu često koristiti) „dijalog“ između Beograda i Prištine traje već punu deceniju. Tokom protekle dve godine, isprva stidljivo a potom otvoreno, više puta je najavljivan skori završetak pregovora.