Скоро четрдесет година након демонстрација Албанаца у покрајини Косово 1981. године, у наратив о овим догађајима са далекосежним последицама уткане су бојне заблуде. Претходна два текста су показала да су демонстрације букнуле захваљујући дуго таложеном незадовољству социјалном ситуацијом, али да њихово избијање није било спонтано, већ подстакнуто планираним инцидентима, и да су захтеви демонстраната брзо са социјалних тема прешли на оне са националном тематиком. Такође, показано је да се не може говорити о „студентским“ демонстрацијама, већ да су у њима учествовали Албанци из свих социјалних слојева. Тема овог текста је трећа велика заблуда која је већ одавно постала опште место у литератури о косовском питању: тврдња о стотинама, па чак и хиљаду мртвих демонстраната.
Месец: новембар 2019.
У претходном тексту је показано да су демонстрације Албанаца на Косову 1981. имале знатно комплексније узроке од обичног студентског незадовољства, како се у највећем делу литературе наводи. Постепена ескалација немира, од подстакнутих, али ипак чисто студентских демонстрација 11. марта, па до (поново инсценираних) демонстрација 26. марта, довела је до промене парола демонстраната, од оних са социјалних захтевима ка оним са националном тематиком. Циљ овог текста је да расветли ток демонстрација и одговори на питање: да ли су оне заиста све време остале доминантно студентске?
„На неки начин, рак који је убио Југославију појавио се на Косову.“
Ове речи Тима Џуде сумирају доминантни став у делима академских аутора, публициста и других ткз. „експерата за Балкан“, којима и Џуда припада, да је распад Југославије отпочео на Косову. Тврдња није случајна, и разјашњење мотива који су се иза ње крили заслужује посебан текст. Подједнaко је, међутим, значајно и расветлити догађај за који се тврди да је најавио крах Југославије – демонстрације Албанаца на Косову у пролеће 1981. године.
